Oglas u Viber četu — kada pomaže brendu, a kada ga košta poverenja
Viber nudi formate u kojima se ponuda brenda pojavi u četu kada korisnik napiše određenu reč: reč se istakne, a uz nju se pojavi poruka ili link brenda. Kad je povod radostan i ponuda nešto daje, kao nalepnice ili čestitke za rođendan, ljudi to prihvataju. Kad se ponuda pojavi na osetljivu reč iz privatnog razgovora, kao „kredit“ ili „plata“, mnogi to dožive kao čitanje tuđe pošte. To je krajem 2025. u Srbiji završilo prijavom udruženja potrošača protiv jedne banke.
Napišete prijatelju „srećan rođendan”, reči zasvetle, a uz njih se pojave konfete i nalepnice nekog brenda. Većina ljudi se nasmeje i pošalje nalepnicu.
Napišete „kasni mi plata, moraću da uzmem kredit”, reči pocrvene, a ispod se pojavi ponuda banke. Tu se mnogi ne smeju.
Tehnički je to isti format. Za brend su to dve sasvim različite kampanje.
Kako format radi
Viber nudi brendovima mogućnost da se njihova ponuda pojavi u četu kada korisnik napiše određenu reč ili frazu. Reč se vizuelno istakne, a dodir na nju otvara sadržaj brenda: nalepnice, poruku, link ka ponudi.
Za brend je to privlačno iz istog razloga iz kog je rizično: oglas se pojavljuje u trenutku kad je tema korisniku u glavi. Ne posle poziva, ne dok skroluje, nego dok o tome piše.
Šta se desilo u Srbiji
U decembru 2025. korisnici u Srbiji su primetili da se, kada u četu napišu reči vezane za kredite, pojavljuje ponuda jedne banke. Udruženje potrošača Efektiva podnelo je prijavu Narodnoj banci Srbije, tvrdeći da je reč o nepoštenoj i obmanjujućoj poslovnoj praksi.
Stručnjaci za zaštitu podataka su u medijima ukazali da je problem pre svega poverenje: ljudi stiču utisak da privatni razgovori nisu privatni, čak i kad tehnički niko ne čita poruke. Stručnjaci za marketing su upozorili da ovako nametljive kampanje mogu ozbiljno da naštete ugledu brenda.
Za nas je zaključak jednostavan. Kampanja je možda dosegla mnogo ljudi, ali je u vestima završila kao primer kako se ne radi.
Kako proceniti da li je dobra ideja
Postavite tri pitanja pre nego što izaberete reči:
Da li je povod radostan ili osetljiv? Rođendan, venčanje, praznik, utakmica: radosno. Novac, zdravlje, dugovi, posao, porodični problemi: osetljivo. Osetljive teme bolje je oglašavati tamo gde ljudi sami traže, na primer na Google-u.
Da li ponuda nešto daje? Nalepnica, čestitka, igrica, popust na tortu: korisnik dobija nešto za razgovor koji vodi. Kreditna ponuda ne daje ništa, nego prodaje.
Kako bi izgledao snimak ekrana u vestima? Ako bi vas bilo neprijatno da vaš oglas osvane na portalu kao primer, ne pokrećite ga.
Šta raditi umesto toga
Ako je vaša tema osetljiva, a želite da budete na Viberu:
- Oglas posle poziva ne vezuje se za sadržaj razgovora. O njemu u tekstu Viber oglas posle poziva.
- Poslovne poruke stižu samo ljudima koji su pristali. Više u tekstu Viber poslovne poruke.
- Google oglasi hvataju čoveka u trenutku kad sam traži rešenje, što je za kredite, zdravlje i hitne usluge najprirodnije mesto. Kako se računa budžet, u tekstu koliko košta Google Ads.
Pravilo koje koristimo
Oglas sme da uđe u razgovor samo ako bi ga sagovornici rado pozvali. Rođendanska nalepnica jeste takav gost. Ponuda kredita usred razgovora o plati nije.
Česta pitanja
Da li Viber čita moje poruke kad prikazuje ovakav oglas?
Viber navodi da su privatne poruke šifrovane od pošiljaoca do primaoca. Ali korisnik ne razmišlja o šifrovanju: on vidi da mu je reklama iskočila na reč iz privatnog razgovora. Za brend je važniji taj osećaj nego tehničko objašnjenje.
Da li je ovakav oglas zakonit?
Korisnik pristaje na uslove korišćenja aplikacije, pa format sam po sebi nije zabranjen. Ali sadržaj oglasa i dalje podleže zakonima o zaštiti potrošača i oglašavanju. Kod finansijskih usluga pravila su strožija, i upravo je na tim zakonima zasnovana prijava iz decembra 2025.
Kome biste preporučili ovaj format?
Brendovima čija ponuda prirodno prati radostan povod: poslastičarnice i torte uz rođendan, cvećare uz čestitke, putovanja uz praznike. Sve što se tiče novca, zdravlja i problema bolje je oglašavati tamo gde ljudi sami traže, na primer na Google-u.
